Početna stranica / ABR - Terapija / Zašto ABR? / Kopresivna slabost / Mišićna funkcija / 

Kompresivna slabost i funkcija mišića

Zamislite globus sa jasno definisanim linijama geografske dužine i širine. Ako počnemo da izduvavamo globus, te jednako raspoređene linije izgubiće ravnomerni rastoj među sobom i početi da se preklapaju. Dalje izduvavanje bi dovelo do njihovog izobličavanja i preklapanja.

Zamislite telo deteta sa kompresivnom slabošću na sličan način. Kod zdrave osobe, unutrašnja zapremina unutar telesnih šupljina deluje zajedno sa jačinom fascijalnih slojeva kako bi se osiguralo rastojanje i položaj koštanog skeleta. Kada unutrašnja zapremina oslabi, fascijalni slojevi počinju da klize. Relativni položaj elemenata koštanog skeleta se izobličava.

Šta se tada dešava sa mišićima?

U osnovi, svi naši mišići su povezani sa dve ili više kostiju. Mišić radi putem kontrakcije. Kontrakcije bilo kog mišića približiće dve kosti jednu drugoj, time vršeći neki pokret.

Kada se položaj skeleta a time i rastojanje između kostiju poremeti, menja se i funkcionisanje mišića. Dolazi do mišićno-skeletne neravnoteže – što znači da neki mišići postaju prekratki i previše snažni tj. spastični, a njihove recipročne grupe postaju predugačke i preslabe.

U okviru opisane distorzije u slojevima tkiva, centralni nervni sistem, bez obzira u kakvom je stanju, nije sposoban da ispravno funkcioniše. Preterano skraćeni mišići su konstantno preopterećeni. Njihovi pretereno izduženi partneri ne primaju nikakvu nervnu stimulaciju.