Početna stranica / Kome može pomoći? / Dete / Autizam / 

Autizam ili ADHD

Autizam i ADHD (Attention Deficit Hyperactivity Disorder/Poremećaj nedostatka pažnje i hiperaktivnost) vide se kao poremećaji sa primarnim psihološkim ili psihijatrijskim komponentama. U tom pogledu se veoma zanemaruju unutrašnji strukturni nedostaci koji su zajednički svoj deci sa ovim i njima srodnim poremećajima ponašanja .

Deca sa gore pomenutim poremećajima pate od nedovoljno razvijene propriocepcije. Usled opštih strukturnih poremećaja, unutarnji osećaj sopstvene “mape tela” nije se pravilno formirao tokom ranog detinjstva.

Još 1998.godine, Filip Tejtelbaum (Phillip Teitelbaum) iz Gejnsvil Univerziteta (Gainsville University) u Floridi je uočio nedovoljni motorni razvoj kod novorođene dece kojoj je kasnije ustanovljena dijagnoza autizma. U članku pod naslovom Analiza pokreta kod novorođene dece može biti korisna za rano dijagnostifikovanje autizma (Movement analysis in infancy may be useful for early diagnosis of autism ), može se videti na: http://www.pnas.org) opisao je tipične smetnje u pokretima koje su opažene kod ove dece zaključivši sledeće:

Naša otkrića podržavaju stav da smetnje u pokretima igraju važnu ulogu u fenomenu autizma, da su prisutne pri rođenju, i da se mogu koristiti za dijagnostikovanje autizma u prvim mesecima života.”

Opširna ABR testiranja mišićnog skeleta ukazuju na postojanje konsistentnih prekida u sledećim područjima:

  • Osnovne smetnje u postizanju kontra balansa na svim telesnim nivoima – a posebno na nivou:
    • Glave/vrata
    • Trupa
    • Struka
    • Karlice
    • Periferija – ruku i nogu
  • Ograničena pokretljivost kičmenog stuba
  • Slabi i nestabilni zglobovi – hiper pokretljivost zglobova ekstremiteta

Gore pomenute smetnje otkrivaju manjak segmentacije tela. Na primer, glava se ne može pokretati odvojeno od ostalog dela tela – mali pokreti glave remete ravnotežu između trupa i nogu. Ili se pokreti nogu ne razlikuju dovoljno od pokreta trupa – što znači da pokreti nogu takođe teže da poremete stabilnost trupa.

Jasnije rečeno, gore pomenute poteškoće komplikuju vršenje jednostavnih dnevnih zadataka – da ne pominjemo ogromne prepreke koje se javljaju ako dete treba da izvrši neku od napornijih radnji poput trčanja, skakutanja, penjanja ili skakanja. Čak i neravan teren ili stepenice predstavljaju dovoljne ili nepremostive poteškoće.

Svi ovi elementi čine osnovni uzrok poremećaja koordinacije sa kojim se ova deca suočavaju.

Dobro je poznata činjenica da propriocepcija tela služi za formiranje unutrašnje “mape tela” koja se uspostavlja u ranom detinjstvu. Ovaj proces dotiže određeni vrhunac kada dete dođe do uspravnog položaja. No, ranije faze se moraju potpuno i uspešno ostvariti pre nego što dete može biti sasvim sigurno u uspravnom položaju.

Faze neophodne za usavršavanje uspravnog položaja predstavljaju sukcesivne komponente nošenja težine počevši sa:

  • Ležanjem na leđima
  • Položajem postrance
  • Ležanjem na stomaku
  • Oslanjanjem na laktove
  • Oslanjanjem na sve četiri
  • Sedenjem
  • Klečanjem
  • Stajanjem

Svi ovi elementi zajedno služe kao osnova (pod)nošenja težine na jednoj nozi kao osnovi za hodanje.

Završavanje telesne mape postaje osnova za dalji razvoj kod zdravog deteta. Ako dete samo delimično završi veći broj ovih faza, onda su baza osnovne koordinacije kao i dalji razvoj nedovoljni.

Iz toga slede problemi vezani za socijalne veštine kao i poteškoće pri učenju.

Posebno kreirana ABR Tehnika pomaže detetu da postigne poboljšanja na nivou mekih tkiva. Time se poboljšava stabilnost zglobova i pokretljivost.

Rezultat toga je poboljšanje opšte koordinacije, kontra-balansa elemenata (pod)nošenja težine.

Poboljšanja na ovim osnovnim nivoima daju detetu slobodu za dalji razvoj u pogledu socijalnih veština i kognitivnog učenja.

Povećana koncentracija, interesovanje za svet, komunikacija i napredak u govoru kao i poboljšano socijalno ponašanje neki su od predvidivih i trajnih rezultata koje deca sa sličnim dijagnozama postižu zahvaljujući ABR programu.