Početna stranica / Kome može pomoći? / Dete / Dete sa poremećajem morotičke koordinacije / 

Dete sa Poremećajem Motoričke Koordinacije (DCD-om)

Obilje informacija, članaka i studija koji se nalaze na internet stranici organizacije CanChild odliskava neophodnost da se za decu sa DCD-om i sličnim poremećajima pronađe način ranog prepoznavanja poremećaja. Tu se DCD opisuje kao: “prevalentni ali slabo prepoznat poremećaj koordinacije pokreta koji značajno utiče na svakodnevno funkcionisanje”. dcd.canchild.ca/en/

Iako 5 do 6 procenata dece pate od ovog poremećaja, lek ne postoji, a rano prepoznavanje nije prevalentno. Ono što jeste prepoznato je da:

  • ne postoji poznati uzrok niti lek, već samo određeno postupanje i strategije koje se savetuju za rad sa ovom decom
  • poremećaj ostaje i u adolescenciji i odraslom dobu
  • poremećaj se često javlja zajedno sa poteškoćama u učenju, poremećajima u govoru ili ADHD-om.

Opet, ovo je situacija koju dete ne može jednostavno da “preraste”.

Konvencionalne rane metode intervenisanja predstavljaju samo način i strategiju postupanja, ali ne i pravi lek ili način prevazilaženja ovog poremećaja.

U članku „Bistri su ali ne umeju da pišu: Razvojni poremećaj koordinacije kod dece školskog uzrasta“ (“They’re Bright but Can’t Write: Developmental Coordination Disorder in school aged children” ) http://canchild.ca/en/ourresearch/resources/TEC_DCD.pdf  možemo da vidimo tipične predloge:

  • Prilagodite zadatak (pojednostavite stvari)
  • Promenite sopstvena očekivanja
  • Podučite strategije
  • Promenite okruženje

Takve mere mogu pomoći detetu da se nosi sa problemom i da se umanje društvene i emotivne poteškoće koje se javljaju, ali se ne odnose na srž problema.

ABR procenjivanje pokazuje da deca u gore opisanoj grupi pokazuju stalne inherentne nedostatke u:

  • Osnovnom (pod)nošenju težine
  • Kontra-balansiranju
  • Koordinaciji
  • Posturalnoj integraciji

Osnovni uzrok ovih smetnji koje su više funkcionalne nalazi se u slabosti telesne strukture. Ova deca pokazuju jednako konzistentu:

  • Hiper pokretljivost udova, tj. ruku i nogu
  • Krutost ili manjak pokretljivosti kičmenog stuba – uključujući spojeve glave/vrata u sve tri ravni pokreta

Upravo se ove pojave slabosti zglobova zajedno sa manjkom suštinske stabilnosti prevode u slab opšti razvojni proces.

Roditelji se ohrabruju da razumeju da je: motorički i proprioceptni razvoj osnova celokupnog budućeg razvoja. Ono je temelj na kojem dete gradi dalje motorne veštine, društvene veštine, sposobnosti za učenje i kognitivno razumevanje.

Ako je taj temelj slab, manjkav ili propada, onda se svi pokušaji da se detetu pomogne u postizanju narednih razvojnih koraka može porediti sa gradnjom desetospratnice na plaži bez prethodne izgradnje dubokog i čvrstog temelja. Izgradićemo kuću i tek onda primetiti da se ona ljulja. Pošto taj neodgovarajući temelj nije vidljiv, možda ćemo čak pokušati da podupremo kuću sa podupiračima ili na neki drugi način – zanemarujući osnovni uzrok.

Ali iza te slabosti struktura mekih tkiva, poput zglobova, postoji i opšta slabost i slaba razvijenost sistema vezivnih tkiva i fascija u telu. Telesne strukture ne pružaju detetu neophodnu stabilnost i pokretljivost za ostvarivanje normalnih motoričkih veština-razvojnog kamena temeljca. Slabe telesne strukture šalju u centralni nervni sistem nepotpune i neadekvatne informacije u pogledu:

  • Orijentacije u prostoru
  • Brzine i jačine izvedenih pokreta
  • Kontra-balansiranja
  • Osnovnog pozicioniranja tela

Stoga se remeti uspostavljanje proprioceptivnog osećaja ili “mape tela”.

Dezintegracija i manjak razvoja osnovne mape tela može se porediti sa kućom građenom bez temelja.

U svim životnim dobima, a posebno u detinjstvu, ljudska bića poseduju visok stepen plastičnosti. Strukturalno reoblikovanje sistema mekog tkiva kroz dosledan ABR rad pruža ovoj deci osnove i temelj hijerarhijskih poboljšanja počevši sa:

  • Poboljšanom senzornom integracijom i svesnošću
  • Motoričkim veštinama
  • Koncetracijom i interesovanjem
  • Kognitivnim razvojem

Što se tiče rastućeg preovlađivanja DCD-a i sličnih poremećaja, postoji nada da roditelji mogu spoznati mogućnosti koje se dobijaju ranim prepoznavanjem poremećaja kroz ABR procenjivanje i rano tretiranje pomoću ABR Metode.

ABR Tim u Danskoj je takođe kvalifikovan da pomaže roditeljima sa mnogim korisnim edukativnim alatkama kojima se unapređuje razvoj dece koja pate od ovog poremećaja.